Добар дан, какистократијо

У Србији је владавина најгорих, најмање образованих или најбескрупулознијих одавно устоличена. А да ли је свет пао ниже него Србија за време Милошевића, или Србија данас, иако Иванка Трамп вероватно неће доћи на чело Светске банке, као што Зорица Брунцлик није постала министарка културе, а шушкало се о томе Шта то беше – какистократија? У речнику ћете наћи - владавина најгорих и најмање образованих, или - најбескрупулознијих. Ова реч је свакако примерена Србији, где плагијаторка седи на челу Народне банке, а плагијатор на челу Министарства финансија Републике Србије. Овде је какистократија одавно устоличена. Али, шта се то дешава са озбиљним светом? Рецимо, шта се дешава са Светском банком? Никада се (до прошлог петка) није десило да председник Светске банке поднесе оставку, три и по године пре краја мандата, а одлазак објасни тиме што је нашао бољи посао! Какистократија, али баш! Ако га је отерао Доналд Трамп, зашто, забога, ћути? Зар за њега, ако проговори, нигде на свету неће бити запослења, макар да продаје сладолед у колицима, а на њима да пише – уделите председнику Светске банке, спасите свет! Још је гора вест била та да ће га на месту председника Светске банке заменити нико други до – Иванка Трамп! Што се по свој прилици неће десити, као што се ни у Србији ономад није десило, а шукало се, да ће Зорица Брунцлик да постане министарка културе. Само, је ли свет пао ниже него Србија за време Милошевића, или Србија данас? Има озбиљних индиција да важне светске институције падају на све ниже гране. Ево, нема годину дана откад је главни економиста Светске банке дао оставку и јавно се извинио за објављивање нелогичних резултата о успеху Чилеа на чувеној Дуинг бизнис листи. Наиме, док су у Чилеу на власти били конзервативци, земља је убрзано скакала, док је у годинама када су се социјалисти враћали на власт, истом брзином вртоглаво падала. То што тамо није било никаквих промена, већ се само мењала метогологија Светске банке, бринуло је једино Пола Ромера, главног економисту Светске банке који је, лепо, дао оставку и вратио се на универзитет, и не сањајући да ће му најскорија будућност донети Нобелову награду, и то за радове које је објавио још пре тридесетак година. Шта ће сада бити са Светском банком? Осим Иванке Трамп, председничко место се смеши и Ники Хејли, која је без икаквог објашњења дала оставку на место америчке амбасадорке у Уједињеним нацијама, осим ако се објашњењем не сматра њена изјава да би јој заиста пријало да направи паузу. Али, зна ли она (или, Иванка) ишта о Светској банци и о томе шта јој тамо ваља чинити? Да није завладала какистократија, ове даме се не би нашле на листи кандидата за председницу Светске банке, јер се ова институција још пре Кимовог доласка на власт осигурала од оваквих излета одлуком да се на кључна места не могу бирати особе без одговарајућег искуства у руковођењу у великим међународним организацијма. Па ипак, ко би данас могао да се закуне да Доналд Трамп неће сутра да искористи право вета и себи обезбеди да на то место дође Иванка, Ники, или било који какистократа који му се у том тренутку чини погодним? Уосталом, по џентлменском споразуму старом колико и међународне финансијске институције, председника ММФ-а бира Европа, а председника Светске банке – Америка. То јест, сада - Доналд Трамп. Ако ће нешто оставити горак задах какистократије, неће то бити ни појава Иванке Трамп, нити Ники Хејли, у трци за председника Светске банке. Више од свега, горко одзвањају опроштајне речи бившег председника Светске банке, доктора Џим Јонг Кима, ево, погледајте. „Рад Светске банке сада је важнији него икада, јер у целом свету расту потребе сиромашних, а проблеми пандемија, глади и избеглиштва све су већи и по обиму и по сложености“... да би, док се још није осушило мастило на тастатури, у препуном атријуму Светске банке, открио да му се, док је спасавао свет од глади и болести, указала сјајна пословна прилика у једном инвестиционом фонду: „Ова ми се прилика указала и, знате, тешко је предвидети када ће овако нешто да вам се деси у животу“. А онда је рекао да мора да обави много телефонских разговора и препустио својим сарадницима да одговарају на неугодна питања. Добар дан, какистократијо. И срам вас било. Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар